DataGrid enterprise data management

Danas se na tržištu nalazi ogroman broj delova za automobile koji nisu autorizovani od strane proizvođača. Najčešći razlog za upotrebu takvih delova je što su 20 do 50 procenata jeftiniji od originalnih delova koji idu u tzv. „prvu ugradnju“. Kod nekih delova to nije problem – ako su u pitanju metlice brisača, akumulator, pa čak i svećice… Auto možda neće da upali kako treba, ili oni neće trajati dugo kao originalni, ali radiće posao.

Ali, da li zbog nekoliko desetina evra uštede vredi stavljati glavu u torbu i rizikovati i svoj i tuđe živote samo zato što je u vozilo ugrađen deo koji nije sertifikovan? Kod nekih jednostavnijih delova najčešće se kupuju delovi iz tzv. „male privrede“. Filteri, dihtunzi, kablovi i creva se lako kopiraju i relativno ih je jednostavno napraviti i u nekim malim proizvodnim pogonima. Oni izgledaju isto kao i originalni, idealno pasuju umesto njih, ali postavlja se pitanje da li funkcionišu identično? Recimo da na glavu motora stavimo dihtung koji nije originalan – izgleda identično i kada se stavi u motor savršeno pasuje. Ali možda je napravljen od materijala koji je za nijansu krući od predviđenog, ili od materijala koji je za nijansu porozniji od propisanog… A to se u upotrebi ogleda povećanom potrošnjom ulja, prljanjem motora… Eto problema u najavi koji će u nekom budućem periodu da dovede do daleko većih troškova popravke motora.

To su još i najmanji problemi koji mogu da se dese. Ako se, recimo, ugrade neatestirani kočioni diskovi vozilo na putu postaje tempirana bomba koja svakog trenutka može da eksplodira, odnosno da izazove udes. Da li ste spremni da toliko rizikujete?

Uostalom, ako neki deo pasuje, to ne znači i da je odgovarajući. Najbolja ilustracija prethodne rečenice Hondina reklama koja je na slikovit način ukazala kako izgleda kada se u vozilo ugradi deo koji nije sertifikovan:

Sada ćemo uvesti u tekst još jednu kategoriju proizvoda – originalne, ali remontovane delove. Možda niste ni svesni, ali u mnogim autorizovanim servisima ugrađuju ovakve delove. Razlog je jednostavan – oni su jeftiniji od novih. Na ruku serviserima ide i naš zakon koji nije dovoljno precizan. On samo kaže da u vozilo mora da se ugradi ispravan deo – a da li je on nov ili remontovan, to se njih ne tiče. Ali tiče se nas, vlasnike vozila.

Kada su delovi fabrički remontovani to ne bi trebalo da bude problem. Iza takvih delova stoje proizvođači automobila, jer su delovi upravo kod njih i reparirani i oni su jednako kvalitetni i kao novi (a pri tome su i dvadesetak procenata jeftiniji). Uz to, na tako repariranom delu i proizvođač i serviser dodatno zarađuju jer je reparacija značajno jeftinija od proizvodnje novog dela. Zato takvu praksu podržavaju, sprovode, pa čak i preporučuju mnogi proizvođači: Fiat, Reno, Seat, Smart, Mercedes-Benc, Toyota, Nisan, Land Rover, Volvo, Ford, Wolksvagen…

Ono što predstavlja problem kod remontovanih delova su dve situacije – ako remont vrši neovlašćeno lice, kao i neobaveštavanje korisnika da mu je u vozilo ugrađen repariran deo. U prvom slučaju situacija je jasna – reparacija koja nije izvršena i atestirana od strane proizvođača direktno povećava opasnost od nekog kasnijeg većeg kvara ili izazivanja udesa.

U drugom slučaju, problem je samo moralne prirode. Servis je dužan da pre bilo kakve intervencije na vozilu obavesti vlasnika da planira da izvrši ugradnju fabrički remontovanog dela i da mu omogući da on sam odluči želi li to da uradi ili ne. I, ako je ugrađen remontovani deo, to obavezno mora da bude zavedeno i u servisnoj knjižici. Na žalost, ni jedna ni druga stvar se često ne poštuju…

Za kraj ovog teksta dajemo vam spisak delova koji mogu da se remontuju, pa pre nego što dozvolite serviseru da zameni neki od njih, raspitajte se kakav zamenski deo planira da ugradi: