Blockchain je jedna od tema o kojoj svi danas pričaju, a (skoro) niko je ne razume. A zbog načina na koji menja poslovanje, smatra se revolucionarnom tehnologijom. Prva asocijacija na nju su kriptovalute, jer je i potekla od njih, ali suštinski ona predstavlja mnogo više od toga. Zato ćemo pokušati da na najjednostavniji način, najobičnijim rečnikom, predstavimo kako ova tehnologija funkcioniše.
Napravićemo jednu malu paralelu između uobičajenog načina poslovanja i poslovanja upotrebom blockchain tehnologije. Uzmimo za primer jednu novčanu transakciju. U današnjem načinu poslovanja to mora da se obavi preko posrednika – banke. Uplatilac mora da preda novac banci, koja će ga dalje proslediti primaocu, i sve to će dokumentovati upisom u svoju glavnu knjigu (da se izrazimo knjigovodstvenim rečnikom). Takav način transakcije mogli da nazovemo centralizovanim sistemom. Ako primalac i uplatilac nisu u istoj banci imaćemo dva posrednika, jer će banka uplatioca novac poslati banci primaoca, odakle će on moći da preuzme novac. Ovo bismo mogli da nazovemo distribuiranim sistemom.
Banka, odnosno banke su ovde regulatori koji odobravaju transakcije i garantuju za njih, ali je lako uočiti probleme koje donose sa sobom – svaki posrednik poskupljuje transakciju jer uzima svoju proviziju, a istovremeno se transakcija usporava, jer prolazi kroz nekoliko koraka od početne do krajnje tačke.
Blockchain je revolucionaran jer potpuno izbacuje posrednike iz igre. Koliko god da postoji učesnika u nekom sistemu, svi oni su ravnopravni i transakcije se mogu obavljati direktno između svakog od njih. Pri tome, što je veći broj učesnika u sistemu, sigurnost sistema je veća. Kako je to moguće?
Blockchain koristi takozvani distribuirani sistem funkcionisanja. Umesto da postoji posrednik koji kod sebe čuva glavnu knjigu transakcija, njene identične kopije se nalaze kod svakog učesnika u sistemu. Naravno, postoje algoritmi koji vrše validaciju svake transakcije i nakon što je ona validirana, upisuje se u svaku kopiju glavne knjige.
Ako dođe do oštećenja jedne ili nekoliko kopija glavnih knjiga, sistem će prepoznati da postoji neka neregularnost u njima i automatski će ih „oporaviti“ sa ispravnim podacima iz ispravnih glavnih knjiga.
A kako ćemo znati da li je glavna knjiga ispravna? Sistem je u suštini jednostavan, iako iza njega postoji mnogo sigurnosnih i bezbednosnih procedura. On radi na principu proste većine – potrebno je da postoji konzistentnost bar 50%+1 kopije glavne knjige da bi se podaci u njima smatrali validnim. Drugim rečima, ako ima 100 korisnika u sistemu, a oštećeno je 1, 30 ili čak 49 instanci te knjige, one će biti „popravljene“ jer i dalje postoji većina od bar 51 glavne knjige koje čuvaju identične i ispravne podatke.
Dakle, glavna prednost i revolucionarnost blockchain tehnologije je u njenoj otpornosti na greške. Suštinski, što je sistem veći, to se i otpornost na greške povećava. Kod sistema od 10 činilaca, potrebno je da se ošteti šest kopija glavne knjige kako bi se to distribuiralo kroz celu mrežu, a kod pomenutog sistema od 100 činilaca, za takav scenario je potrebno da bude oštećeno 51 kopija glavne knjige…
Druga velika prednost je direktnost transakcija. Izbegavanje posrednika ubrzava i pojeftinjuje proces transakcije. Na primer, za Bitcoin transakciju koju validira nekoliko miliona korisnika (odnosno njihove kopije glavnih knjiga) potrebno je samo desetak minuta, dok kod transakcija koje obavljaju banke često mora da se čeka i ceo dan.
Primer koji smo uzeli odnosi se na novčane transakcije, ali blockchain je primenjiv u mnogim drugim scenarijima. On može da se koristi za validaciju korisnika, za čuvanje i potpisivanje dokumenata, za praćenje pošiljki… To je tehnologija koja je već zaživela i čije primene se šire i otkrivaju bukvalno na dnevnom nivou.